Nužni deo nasledstva - prava i obaveze

Nasledno Pravo - Nužni deo nasleđivanja

Da bismo bolje razumeli zašto i kako dolazi do nužnog dela nasleđivanja i kako se to postiže, moramo se upoznati sa osnovima nasleđivanja.
Unašem zakonodavstvu o nasleđivanju postoje dva osnova nasleđivanja i to:

• Tetstamen (volja ostavioca/preminulog rođaka/roditelja/staratelja, u daljem tekstu ostavioca) i
• Zakon (uređenje nasleđivanja na ostavinskoj raspravi u skladu sa zakonskim odredbama)

Testament - šta je i kako se uređuje?

Testament je volja vlasnika imovine, da nakon svoje smrti, kada postaje ostavilac svoju imovinu raspodeli onako kako smatra da želi i da je pravedno.
Testament se sastavlja za života i u vreme potpuno mentalnom i uračunjljivom stanju ostavioca, ali za sada je testament sporedn tema, pa ćemo se zadržati na kratkom objašnjenju.

Zakon o nasleđivanju - šta i kako

Za razliku od Testamenta, gde ostavilac dobrovoljno ostavlja svoju imovinu po svom nahođenju, kod zakona je to drugačije uređenjo, i rešava se ostavinskom raspravom, što je svima poznato, ali kako to funkcioniše, koja su pravila, uslovi za ovakvu vrestu nasleđivanja i način raspodele, ko ima prava da se pojavi na ostavinskoj raspravi i zahteva nasledstvo?

Za početak, da bi došlo do ostavinske rasprave i deobe nasledstva prema zakonu, potrebno je da ostavilac za života nije sačinio testament, ili da je testament ne važeći (iznuda, falsifikat)

Pokretanje ostavinske rasprave u slučaju izostajanja testamenta

U slučaju smrti, nakon prijema informacije sud po službenoj dužnosti pokreće ostavinsku raspravu za imovinu i dugove ostavioca, na osnovu dostupnih podataka.

Takođe ostavinsku raspravu mogu pokrenuti i naslednici/srodnici preminulog na osnovu naslednog redosleda

Nasledni red - zakonski i nužni naslednici

Najbitniji deo naslednog prava su Zakonski odnosno nužni naslednici, a po našem zakonodavstvu to su:

• Prvi red: Supružnik, deca, njihovi potomci, kao i usvojenici i njihovi potomci,
• Drugi red: Roditelji, usvojilac, braća i sestre, supružnik, ukoliko ostavilac nema dece (sada je supružnik u drugom redu naslednog prava)
• Treći red:Babe i dede, ili čak mogu biti i prababe i pradede, ukoliko su u životu

Da rezimiramo, nakon smrti, ostavinsku raspravu prvo može pokrenuti supružnik (iz matične knjige venčanih, za sada se držimo zakonskih supružnika, vanbračni ostavimo za drugu temu, zbog fokusa i opširnosti), ukoliko je živ, onda deca ukoliko supružnik ne postoji (preminuo, razvod...)

Za sva dodatna pitanja i informacije u vezi Naslednog prava, kontaktirajte nas na mejl pravnapomoc@zakupcic.om